Finansije i Osiguranje - Srbija

Deset „giganata” godišnje pojedu do tri milijarde dinara

Deset neprivatizovanih preduzeća godišnje državnu kasu košta do tri milijarde dinara, pokazuje najnovija analiza Fiskalnog saveta. To su: „Simpo”, „Galenika”, PKB, „Ikarbus”, „Jumko”, „Trajal”, FAP, „Ikarbus”, RTB „Bor” i „Petrohemija”. Neka od njih opstaju isključivo zahvaljujući budžetskom novcu i kreditima Fonda za razvoj. Kako je pre nekoliko dana istakao Vladimir Vučković, član Fiskalnog saveta, ove firme koriste  Fond za razvoj, samo kao protočni bojler putem koga vlada sipa novac u neprivatizovana preduzeća. Na ovaj način godišnje se ovim preduzećima da između dve i tri milijarde dinara.

Vrlo često ove firme posluju i na račun drugih državnih kompanija.

Tako „Galenika”, kojoj država ponovo pokušava da nađe vlasnika, godinama nije plaćala gas. Samo u 2016. godini neplaćeni računi „Srbijagasu” iznosili su više od 400 miliona dinara. Time je ukupan dug ove kompanije prema „Srbijagasu” dostigao četiri milijarde dinara.

„Ukoliko možda ’Galenika’ ne bude privatizovana, stečaj ostaje kao jedina opcija”, navodi se u analizi Fiskalnog saveta.

U ovom dokumentu naveden je i primer PKB-a, koji iščekuje novi model privatizacije i takođe ne plaća račune za struju. Samo u prvih sedam meseci ove godine ovaj poljoprivredni kombinat EPS-u nije platio 60 miliona dinara. Ukupan dug PKB-a prema ovoj firmi time je dostigao 400 miliona dinara. Od Fonda za razvoj ovo preduzeće je u poslednje dve godine dobilo po 150 miliona dinara.

Vranjski „Simpo” već nekoliko godina dobija veliki novac iz Fonda za razvoj, ali i dalje posluje sa gubitkom. Prema računici Fiskalnog saveta po tom osnovu ova kompanija dobila je oko 900 miliona dinara. Istovremeno, za dve godine poslovanja „Simpo” je napravio dug od oko milijardu dinara.

„Godinama se najavljuje privatizacija, a u međuvremenu

preduzeće nereformisano opstaje kao holding koji je sastavljen od matičnog preduzeće i još 17 zavisnih kompanija, u kome gotovo svi delovi beleže gubitak u poslovanju”, piše u izveštaju saveta.

Još jedna kompanija iz Vranja na spisku je EPS-ovih dužnika. Reč je o „Jumku” koji je samo u toku ove godine napravio dug za struju veći od 60 miliona dinara.

I kompanija „Ikarbus” je i 2016. godinu završila sa gubitkom. Ukoliko se ostvare nagoveštaji da kineski investitor privatizuje preduzeće, to bi bilo jedino održivo

rešenje za ovo preduzeće, navodi se u analizi. Kada je reč o „Lasti”, pozitivno je to što je ova kompanija potpisala desetogodišnji ugovor za prigradski prevoz s Gradom

Beogradom. Ovo preduzeće je jedan od prevoznika u ovom poslu koji vredi 230 miliona evra.

Dva velika preduzeća RTB „Bor i „Petrohemija” beleže pozitivne tekuće rezultate, ali pronalaženje strateškog partnera ne sme da se odlaže, dodaje se. Profitabilno poslovanje omogućilo im je kretanje cena sirovina na međunarodnom tržištu, ali to ne znači da ove dve kompanije mogu da opstanu u pozitivnoj zoni poslovanja bez restrukturiranja i velikih investicija.

RTB „Bor” ove godine ima bolje rezultate poslovanja zahvaljujući povećanju cene bakra i većoj proizvodnji. Cena ove sirovine kontinuirano raste od oktobra 2016. godine kada je iznosila oko 4.700 dolara. Sredinom septembra dostigla je 6.800 dolara. Uz to, na uspešnije poslovanje utiče i to što će količine proizvedenog bakra u 2017. biti veće nego u prethodnim godinama, jer nova topionica praktično tek sada radi punim kapacitetom, piše u ovoj analizi.

„Rast cene i proizvedenih količina bakra povećaće poslovne prihode RTB ’Bora’ 20 do 30 odsto u odnosu na 2016, što bi omogućilo ostvarivanje poslovnog dobitka od oko sedam milijardi dinara”, procena je Fiskalnog saveta.

U analizi je, ipak, napomenuto, da rast cena bakra kratkoročno smanjuje finansijske pritiske na preduzeće i budžet, ali se time ne umanjuje nužnost reformisanja i privatizacije preduzeća.

„Ne treba gubiti iz vida česte, burne i nepredvidive promene cene ovog berzanskog proizvoda, pa i mogućnost da se ponovo preokrene trend cene bakra. To bi RTB ’Bor’ ponovo vratilo u zonu gubitka”, navodi se.

Potrebne investicije u RTB „Boru” mere se stotinama miliona evra, smatraju autori ove analize. Oni upozoravaju da nisu sprovedene ni najosnovnije predviđene kratkoročne mere, kao što je smanjenje broja zaposlenih ili promena menadžmenta.

„Petrohemija” i u 2017. posluje pozitivno i redovno izmiruje obaveze prema „Srbijagasu”, zahvaljujući niskoj ceni energenata. Ali ovi trendovi mogu da se preokrenu. Prema relevantnim procenama već krajem sledeće godine kada bi pretio rizik da „Petrohemija” ponovo počne da posluje s gubitkom, upozoravaju u Fiskalnom savetu.